Odličan SF kao i uvek kod braće Strugacki. Dva potpuno različita sveta koji se prepliću, birokratski Kafkaesque grad i šuma u kojoj svi konstantno pričaju gluposti. Nije uopšte na temu priroda protiv industrije ili tako nešto, iako izgleda tako. Momenat koji mi je ostao u glavi, s obzirom na to da review pišem nekoliko nedelja kasnije, je glavni lik koji se nalazi u šumi i koji se svakoga dana seti da je trebao nešto da uradi i krene da se napreže i kritički razmišlja i seti se da mora da ode do Grada i onda zove ljude da idu sa njim i oni mu kažu da da krećemo za dva dana i onda usput od tih silnih razgovora on to zaboravi i tako svaki dan, genijalno, preporučujem.

E da, bude baš nerazumnih stvari, ne znam da li su simbolika ili nešto, samo sam ih uzeo zdravo za gotovo.